La main à la pâte
10 principa

Deset principa inicijative "Ruka u testu"

Princip 1

Deca opažaju, njima blizak, predmet ili fenomen iz realnog sveta, i eksperimentišu nanjemu.

Pod predmetom treba podrazumevati predmet koji se izučava, na primer voda,nebo, životni ritam, prehrana biljaka, smeše ... dakle ne ograničavamo se na materjalne predmete, prirodne ili napravljene, koje možemo dodirnuti, manipulisati.
Realni svet ne bi trebalo da bude pročišćena, pojednostavljena, rekonstruisana realnost; na početko će to biti nešto globalno, kompleksno, zatim će se izabrati ono što je neophodno blisko i dostupno čulima: dakle polazi se od nečega što je učenicima poznato, onog što oni upotrebljavaju, dotiču.

Princip 2

Tokom istraživanja, deca razmišljaju i dokazuju, sučeljavaju svoja gledišta i dobijene rezultate, formiraju odgovarajuće saznanje, a pri svemu ovome samo manuelne aktivnosti nisu dovoljne.

Dete ne treba samo da posmatra, jer takav postupak ne prati razmišljanje, konfrontacija ideja sa ostalim učenicima.
Argumentacija znači odbranu svoje tačke gledišta  uz navodjenje elemenata koji se pokazuju kao verovatni. U ovakvom pristupu uloga učitelja je dvostruka. On je medijator, tj. posrednik između nauke i učenika, i ekspert tj. referenca za sve ono što ima karakteristiku saglasnosti sa naukom; reaguje obično u momentu debate ili formiranja grupe učenika.

Princip 3

Aktivnosti koje deci predlažu učitelji su organizovane u više nastavaka sa ciljem da se ostvari napredak u obučavanju. Time se formira program koji učenicima ostavlja veliku autonomiju.

Neka aktivnost bi samo za učenika trebalo da bude nešto što je pre ili posle nečeg. Za učitelja pak taj  često razmatrani niz nekih aktivnosti treba da predstavlja jednu celinu. Autonomija učenika će doći do izražaja ako je organizacija časa takva da predviđa, na primer, mnogostruke pokušaje, učešće u pravljenju nekih uređaja, mogućnost greške, itd....

Princip 4

Minimalno dva časa nedeljno je plosvećeno istoj temi tokom više nedelja. Kontinuitet aktivnosti i pedagoških metoda je osiguran školskim programom tokom celog školovanja.

Ista tema će biti razmatrana tokom više nedelja da bi se izbeglo nepotrebno prebacivanje sa teme na temu, koje samo što su dotaknute bivaju  napuštene,  ćime se učenicima ostavlja dovoljno vremena da se nađu u situaciji da istražuju i formiraju saznanja.
Kontinuitet aktivnosti i metoda mora biti osmišljen. Ustvari učenik još od obdaništa ima u kontinuitetu svoje lične doživljaje i doživljaje u školi. Učenik mora biti svestan mesta njegovog časa iz neke oblasti u tom kontinuitetu.  Ovo zahteva i neophodnu saglasnost između učitelja u različitim ciklusima da bi se ostvario sled delova programa i kontinuiteta pedagoških metoda.

Princip 5

Svaki učenik vodi svojim rečima svesku o eksperimentima.

U svesci o eksperimentima opisuju (rečima, rečenicama, crtežima, itd. ) različite trenutke sopstvene naučne aktivnosti. Ona bi mogla da sadrži dva dela :

    •  slobodnog dela, koji nastaje na samom početku  manje više spontano i neorganizovano (uz pomoć učitelja ali i samokorekcijom učenik postepeno organizuje svoje beleške, poboljšava svoj rukopis i pismeno izražavanje);
    •  institucionalnog dela, koji je plod i svedočanstvo zajedničkog saznanja ostvarenog uz saglasnost i pomoć učitelja.

Ova "sveska" je za učenika od višestrukog interesa jer ima ulogu : neke vrste pamćenja, svedočanstva o napredovanju,  evoluciji tokom godine, odnosno nekog ciklusa; ona predstavlja oruđe komunikacije sa drugima (drugovi, učitelj) ali i oslonac za razvoj i konstrukciju njegovog mišljenja.
Učitelj će u njoj nači informacije o učeničkim predstavama, periodima napredovanja u saznanju ali i iz nje će izvući zaključak kako da organizuje a ponekad i modifikuje sadržaj časova u razredu.
Sveska o eksperimentu je jedan od osnovnih elemenata koji u svom pristupu preporučuje inicijativa Ruka utestu.

Princip 6

Glavni cilj je da učenici postepeno usvoje naučne koncepte i operacione tehnike, što će kao jednu od posledica mati konsolidaciju pismenog i usmenog izražavanja.

Ovde se afirmiše jaka veza između naučnog saznanja i bogatijeg jezičkog izražavanja. Ovo s jedne strane može dovesti do recipročne motivacije dve vrste saznananja a s druge, ponekad, i do blokade učenika kada nisu u stanju da rečima korektno izraze odogovarajuće ideje, pa odatle i neophodnost budnosti učitelja da bi se svaki učenik mogao izraziti na zadovoljavajući način.

Princip 7

Pozivaju se porodice i/ili okruženje, u kome dete živi, da prate rad u učionici.

Pozivanje na okruženje van škole je afirmisano od prvog principa. Ono mora što češće biti praćeno valorizacijom znanja koja potiču iz porodičnog okruženja učenika. Potrebno je što je moguće više uključiti porodice u proces obrazovanja njihovog deteta. Ali istovremeno je potrebna budnost da bi se izbeglo povećanje nejednakosti koje su posledica različitosti porodičnih sredina.

Princip 8

Univerziteti i instituti se pridružuju ovom radu stavljajući na raspolaganje svoja znanja i laboratorije.

Partneri iz sveta nauke predstavljaju oslonac i jemstvo za učitelja ali  oni ne mogu niukom slučaju zameniti učitelja koji ostaje jedini odogovoran za obrazovanje. Za uzvrat, susret sa naučnicima može biti velika motivacija za učenike.

Principi 9 i 10

Pedagoški zavodi i instituti pomažu učiteljima u vezi sa didaktičko pedagoškim problemima.

Učitelji putem interneta http://www.inrp.fr/lamap/ mogu dobiti module za realizaciju vežbi, razne ideje, odgovore na pitanja, a mogu učestvovati u zajedničkom radu uz dijalog sa kolegama, instruktorima i naučnicima.
Poslednja dva principa imaju za cilj uspostavljanje dinamičkih i motivacionih relacija. Ona su moćno oruđe u oslobađanju učitelja iz izolacije i  njegovog povezivanja sa naučnicima, instruktorima, kolegama što kao posledicu ima:

    •  želju naučnika da idu u škole(putuju i prilagođavaju se potrebama i kapacitetima špkole);
    •  brigu instruktora za uspostavljanje doškolovavanja posle završetka njihovih studija;
    •   napor učitelja da prihvate podelu pedagoških preokupacija, da se interesuju za druge, da razmenjuju iskustva, da komuniciraju bez ustručavanja, da nauče da rade na Internetu.
PDF sa deset principa možete preuzeti ovde.
Poslednja izmena : 30/06/2009