Ruka u testu : Sadržaj > Aktivnosti > Materija i materijali > Vazduh > Kako usporiti padanje ping-pong loptice ?
Modul : Kako usporiti padanje ping-pong loptice ?  [Cycle]
22/03/2006
Datum publikovanja : 
 
 Ova sekvenca je odlomak preliminarne verzije knjige koju su napisali kineski nastavnici, učesnici kineskog programa Učenje radeći, a u okviru saradnje s projektom Ruka u testu u 2000. Žorž Šarpak je napisao predgovor francuskoj verziji knjige. Sasvim je razumljivo da ovde nije reč o sekvenci u okviru francuskog programa. Ipak, nastavnici će sasvim sigurno moći da iz ove sekvence kineskih kolega izvuku korist i iskoriste je pri realizaciji svog programa
Rezime : 
 

Zamisliti i napraviti protokol eksperimenta u vezi s postavljenim problemom (ovde je potrebno usporiti padanje ping-pong loptice) i realizovati prve etape eksperimentalnog pristupa.

Cilj : 
 
 
Poslednja izmena : 25/11/2008




 

Kako usporiti padanje ping-pong loptice?

Tekst je napisao Žorž Šarpak: Predstavljanje francuskim čitaocima kineske knjige Učenje radeći , primer sekvence predavanja nauka u osnovnoj školi.

Sekvenca Vazduh je materija je napravljena s decom uzrasta 6 - 8 godina. Ona znaju da je vazduh supstanca u gasovitom stanju, da postoji i u prostoru između tela, da zauzima odgovarajući prostor.

Sledeće godine učenici će pomoću ove sekvence doći do više saznanja o otporu koji pruža vazduh. Naravno, tu će biti reči samo o kvalitativnom aspektu ovog problema.
Kasnije će i izučavati faktore od kojih zavisi intenzitet otpornosti vazduha.

Časovi

Bitni elementi

Jezičke aktivnosti

Čas 1

Podsetiti se eksperimenata u kojima je izučavana otpornost vazduha.
Shvatiti da postavljanje neke hipoteze mora da bude zasnovano na činjenicama.

Opisati sopstvena osećanja. Dati jednostavne  i precizne savete svojim drugovima, ali na način koji poštuje njihovu ličnost.
Zabeležite (pišući, crtajući) ono što je korisno da se zabeleži.

Čas 2

Postati svestan činjenice da treba poštovati elementarne uslove pri poređenju različitih uređaja ili rešenja.

Upotrebom vrlo jednostavnih i tačnih rečenica opisati i iskazati činjenice, stečena znanja i osećaje  u vezi s izvedenim eksperimentom. Izvući u pisanoj formi ono najosnovnije iz diskusije i uneti poboljšanja.

Čas 3

Uočiti da je brzina padanja nekog predmeta povezana s otpornošću vazduha.

Zabeležiti eksperimentalnu proceduru i dobijene rezultate.

 


Čas 1.  Možeš li nešto uraditi da ping-pong loptica sporije pada?

Cilj: Da bi odgovorili na postavljeno pitanje, zamisliti eksperiment zasnovan na svakodnevnom iskustvu.

Faza 1 (kolektivno)

Predstaviti problem polazeći od sledeće situacije:
Nastavnik pušta ping-pong lopticu da slobodno pada. Deci postavlja pitanje: Možete li usporiti njeno padanje? Deca odgovaraju sa da ili ne (pitanje je nedvosmisleno).

Postavljena pitanja moraju biti precizna i ciljna , a učenici moraju znati da ih povežu sa svojim saznanjima  ili eksperimentima da bi dali smisao ovim naučnim aktivnostima. Pitanje je na taj način reformulisano.

Faza 2 (po grupama)

Kako možemo usporiti padanje ping-pong loptice? Nastavnik traži od svake grupe učenika da osmisli projekat pomoću koga će dati odgovor na postavljeno pitanje i zahteva da to opišu u svojoj svesci za eksperimente.
Učenici postavljaju hipoteze.
Kako bi se olakšala razmena mišljenja, nastavnik traži od učenika da zabeleže hipoteze pomoću jednostavnih tekstualnih opisa i crteža. Navodi ih da daju što je moguće jasnije ilustracije i objašnjenja.


Projekat predloženog eksperimenta sa prikazanim crtežom u eksperimentalnoj svesci jednog od učenika.

 

Predlozi: Učenici predlažu da se napravi padobran za koji bi se zakačila ping-pong loptica; da se ping-pong loptica zakači za neki naduvani balon; da se zalepe pera na ping-pong lopticu; da se ping-pong loptica postavi u balon; da se  ping-pong loptica obavije papirom; da se jako duva (pomoću fena) naviše, a ispod  ping-pong loptice…

Faza 3

Svaka grupa predstavlja svoj projekat pred celim odeljenjem.
Predstavljajući svoje crteže drugovima učenici iščekuju njihovo mišljenje i odgovarajuće savete.  
Iz nekih projekata mogu da proisteknu i pogrešne percepcije. Nastavnik ne ukazuje direktno na te greške, nego ih otkriva kroz diskusiju učenika ili pomoću eksperimenta.
Tokom prezentacije crteža nastavnik traži od učenika da budu jasni u rasuđivanju. Cilj je da shvate da se hipoteza postavlja na osnovu svakodnevnog iskustva i stečenih znanja, kao i da je zasnovana na činjenicma i da nije jedino plod imaginacije. 
U ovom trenutku treba učenike podstaći na razmenu iskustava iz svakodnevnog života, ideja, postavljanje pitanja i davanje saveta, formulisanje primera i kontraprimera koji podupiru ili slabe njihovo izlaganje.

Nekoliko mogućih rasudjivanja učenika i nekoliko mogućih nastavnikovih opovrgavanja:

1. Lepljenje pera na ping-pong lopticu: Ptice imaju mnogo pera, pa će i predmeti koji imaju mnogo pera sporije padati.
Nastavnik postavlja učenicima produbljenija pitanja: Koliko pera želiš da staviš? Zašto ne bi zalepio samo jedno pero? Da li je broj pera važan?

2. Stavljanje ping-pong loptice u neki balon: balon je znatno lakši od ping-pong loptice, tako i ping-pong loptica postaje lakša u balonu. Pomoću (ili polazeći) od ove hipoteze nastavnik može organizovati diskusiju između učenika, navesti ih da objašnjenja daju pomoću dobijenih eksperimentalnih rezultata.
Nastavnik podstiče učenike da mere balon, pa time mogu da dovedu u pitanje i svoje objašnjenje. Radeći na ovaj način nastavnik može da traži od učenika da usmenim izlaganjem jasno iskažu namere, opravdaju i preciziraju svoj protokol.

Faza 4: Prelaz na pismeno izražavanje

Razmenjujući mišljenje s nastavnikom i svojim drugovima učenici koriguju i poboljšavaju svoje hipoteze. Postavljaju eksperimentalni projekt, razmišljaju o protokolu, neophodnom materijalu, a zatim sve to beleže u sveske.

Nastavnik može zahtevati i više: da dokažu da su ove metode ispravne, objasne  kako da izvedu eksperiment?


Usmena i pismena razmena o neophodnom materijalu

 


Eksperimenti koje su predložili učenici

Početak strane



Čas 2.  Kako dokazati da loptica pada sporije?

Cilj:Testiranje ispravnosti metoda pomoću koga se usporava pad ping-pong loptice. Tokom eksperimentisanja važno je objedinjavanje elementarnih uslova neophodnih za uporedjivanje predloženih rešenja.

Faza 1

Učenici primenjuju protokol obrazložen na prethodnom času.
Nastavnik posmatra i beleži probleme na koje nailazi svaka grupa. Organizuje diskusiju ili inicira pitanja učenika da bi ih naveo da razmišljaju, a da im pri tome ne daje rešenje.

Problemi na koje su tokom eksperimentisanja naišli učenici:

1. Učenici nisu svesni potrebe poređenja vremena padanja da bi se dokazalo da ping-pong loptica pada sporije. (Na prvom času su skoro svi učenici zanemarili ovakav način poređenja.)
2. Neki učenici su čak i pripremili štoperice kojima bi merili vreme padanja ping-pong loptice, ali nisu mogli da ih upotrebe. Vreme padanja je bilo suviše kratko.
3.Tehnički problemi pri realizaciji eksperimenta su doveli do njegovog neuspeha. (Na primer, ping-pong loptica nije mogla biti privezana nekim koncem.)
4. Učenike može da privuče način eksperimentisanja neke druge grupe učenika ili, pak, mogu da napuste projekt zbog poteškoća na koje nailaze. (Grupa koja je u svom programu predvidela upotrebu elise da bi usporila ping-pong lopticu napustila je projekt posle nekoliko pokušaja i pri tome nije ostavila nikakav trag o ovom načinu eksperimentisanja.)
5. Neki su upotrebljavali fen da bi usporilli padanje ping-pong loptice, međutim, otkrili su da nemaju načina da kontrolišu mlaz vazduha koji izlazi iz fena (pravac, putanja loptice…).

Faza 2


Nastavnik organizuje diskusiju o problemima na koje su učenici naišli tokom eksperimentisanja.
Ako je na isti problem naišlo više učenka, onda je poželjnije rešavati ga oslanjajući se na kolektivnu diskusiju. U suprotnom, nastavnik može pribeći i individualnoj pomoći.

Savet pri vođenju učenika tokom savlađivanja probema 1:
Učenici nisu uzeli u obzir poređenje vremena padanja loptice. 
Nastavnik postavlja pitanje: Na koji način možemo pokazati da loptica pada sprije nego obično? Realizacija učeničkih predloga bi tebalo da ih navede na postavljanje novih problema. Ako se zahteva da testiranje obave odmah, pojaviće se novi problemi: na primer, ako dve loptice nisu puštene da padaju sa iste visine i istovremeno. (Da li je jedno takvo poređenje još uvek ispravno?) Nastavnik može zatim da ih navede da se suoče s razlikom između vremena padanja dve loptice koje se ispuštaju sa iste visine i u isto vreme, jer je u takvom slučaju poređenje jedino smisleno.

 


Zahvaljujući savetima drugova učenici znaju da im je za dokaz da će neka ping-pong loptica padati sporije potrebno da uporede vreme padanja.

Savet učenicima kako da reše problem 2:
Učenici koriste štopericu za merenje vremena padanja ping-pong loptice. Nisu u mogućnosti da realizuju svoju zamisao jer je vreme njenog padanja vrlo kratko.


Učenici bezuspešno pokušavaju da pomoću štoperice izmere vreme padanja loptice - nemaju dovoljno vremena da to urade.

Da li je u ovom eksperimentu rezultat merenja pomoću štoperice precizan koliko bismo mi to želeli da bude? Ako nije, zašto? Koje su prednosti i nedostaci u odnosu na merenja odoka? Učenici posle diskusije dolaze do zaključka da postoji više metoda za poređenje. Svaka metoda ima svoje prednosti i nedostatke. Potrebno je da odgovarajući izbor bude u skladu s eksperimentalnim uslovima.

Savet pri rešavanju problema 3:
Tehnički problemi koji dovode do neuspeha eksperimenta.
Učenik koji pokušava da zakači padobran za ping-pong lopticu prvo pokušava da upotrebi konac, ali bez uspeha jer je loptica okrugla. Učenici su vro često zbunjeni pri rešavanju tehničkih problema. Nastavnik im predlaže da pokažu eksperiment dugovima i odeljenju pa da zatim kroz diskusiju zajednički pokušaju da reše problem. Jedan učenik je predložio da prilepe konac za lopticu i problem je tako bio rešen.

Savet pri rešavanju problema 4:
Učenici mogu da budu privučeni načinom na koji neka druga grupa rešava problem ili, pak, da budu nemoćni pred problemima na koje nailaze, pa zato napuštaju svoj projekt. Nastavnik to treba da na vreme primeti i da usmeri učenike tako da projekat privedu kraju. Da bi izbegao da neki učenici budu obeshrabeni problemima na koje nailaze, može da organizuje grupe koje pomažu u poboljšanju i korekciji projekta. Treba da im pomogne i pri iskazivanju uzroka neuspeha i ponovnom izvođenju eksperimenta i prikazu dobijenih rezultata pred celim odeljenjem. Šta smo iz ovog neuspeha naučili? Ovakav tip eksperimenata je vrlo koristan, hoćeš li da napraviš zaključak i predstaviš ga odeljenju? Potrebno je učenicima objasniti da su i neuspesi u opštem slučaju vrlo instruktivni.

Savet pri rešavanju problema 5:
Neki usmeravaju vazduh iz fena na ping-pong lopticu, medjutim ne dobijaju željeni rezultat.
Nastavnik predlaže učenicima da zajednički reše problem. Predlaže im da pokušaju da koriste različita rešenja da bi poboljšali rezultat eksperimenta. Navodi ih da sami dođu do zaključka da je potrebno da fen orijentišu tako da struja vazduha ide direktno u pravcu loptice.
Tokom pokušaja rešavanja nekog problema učenici će verovatno dobiti ideju o nekim drugim rešenjima koja takođe zaslužuju da budu istražena. Nastavnik treba da uoči novi problem i da odluči da li je korisno da bude izučavan na sledećem času. Ako smatra da to nije potrebno onda daje učenicima neophodnu pomoć da bi problem bio rešen.

Faza 3

Učenici beleže rezultat zajedničke diskusije i poboljšavaju eksperiment. Nastavnik pomaže učenicima da iz svojih beleški izvuku ono što je najbitnije (taj deo označavaju specijalnim znakom), sluša savete drugih učenika, ail i nove ideje. Tako učenici uče da poštuju mišljenja svojih drugova.

 


Učenici beleže savete svojih drugova i svoje ideje za poboljšanje eksperimenta.

 


Učenici beleže rezultate poboljšanog eksperimenta.

Početak stranice



Čas 3.  Šta može usporiti padanje ping-pong loptice?

Cilj: Shvatiti da je brzina padanja nekog predmeta povezana s otporom vazduha.

Faza 1

Poboljšati projekt, nastaviti eksperimentisanje, nastojati da se napravi neka beleška.
Učenici mogu da ponove pristup primenjen na prethodnom času:

- eksperimentisanje,
- suočavanje s novim problemima,
- diskusija u vezi s problemom,
- ponovno izvođenje eksperimenta.

Učenicima je potrebno dati što je moguće više vremena za rad i diskusiju. Otkrićemo da se na ovaj način, korak po korak, približavaju činjenicama. Nastavnik teba da usmeri pažnju učenika: Da li si zabeležio ono što si video i ono što si eksperimentisao? 

Faza 2

Testiranje eksperimentalnih situacija drugih grupa, shvatanje da je brzina padanja povezana s otporom vazduha.
Tokom prvog eksperimentisanja većina učenika uopšte ne razmišlja o uzrocima sporijeg padanja ping-pong loptice. Ako ih nastavnik ne usmeri, učenici rizikuju da potpuno zanemare ovo pitanje, koje je vrlo bitno za čas. Polazeći od rezultata prethodnog eksperimenta, nastavnik organizuje diskusiju o ovom problemu.
Nastavnik može da postavi sledeće pitanje: Iz kog razloga, prema vašem mišljenju, ping-pong loptica pada sporije? Učenici će u tom trenutku možda reći da je uzrok padobran, balon na duvanje ili neka druga konstrukcija koju su upotrebili da bi usporili padanje loptice. Nastavnik zatim može postaviti pitanje: Kako ovo usporava pad ping-pong loptice? Kako je to urađeno? Sada će učenici često pomenuti da je to vazduh koji održava padobran ili balon. Nastavnik na ovaj način navodi učenike da zaključe da je uvek vazduh taj koji interveniše pri usporavanju padanja ping-pong loptice. Ovakvo objašnjenje je razumljivo i može se koristiit pri radu s učenicima starosti osam godina, jer za njih je suviše rano da se uvodi termin otpor vazduha.

Jedna devojčica je svoje otkriće opisala ovako: Pošto su na ping-pong lopticu gusto nalepljena pera, vazduh ne može da prodre do nje i ona sporije pada. Na drugu lopticu je nalepljeno svega nekoliko pera pa vazduh lakše prolazi kroz prostor imeđu njih pa loptica zato brže pada.

Faza 3

Svaki učenik realizuje postavljeni protokol eksperimenta, beleži ono što je uradio (opis, crteži, zaključak). Kolektivna diskusija omogućuje da se uporede različita zapažanja i ograničenja.

Faza  4

Nastavnik traži od učenika da zabeleže ono što su naučili na svakom času, uključujući i pitanja, a zatim im predlaže da to izlože pred odeljenjem. Ovim postupkom on pomaže učenicima pri organizovanju i konstrukciji njihovog znanja, omogućuje im da shvate celinu nekog problema, daje im samopouzdanje i poboljšava sposobnost njihovog izražavanja.

Nastavnik posebno obraća pažnju na zaključak kolektivne diskusije.
Može direktno upotrebljavati (koristiti) predloge učenika, na primer: Vazduh podupire padobran i time usporava padanje ping-pong loptice. Vazduh nije u mogućnosti da prodre u pera i usporava padanje ping-pong loptice itd. Pri formulaciji iskaza postoje jezičke greške, pa nastavnik mora da ukaže na njih i da učenicima pmogne da preformulišu iskaz. Pogrešne ili konfuzne koncepte učenika treba ispraviti pre kraja časa.

Kada učenici shvate uticaj otpora vazduha na padanje ping-pong loptice, onda je i postavljeni cilj u vezi s ovom temom ostvaren.


Beleške učenika

Početak strane


Literatura

Vebsajt

http://www.handsbrain.com

http://www.jxjy.com.cn

Liens vers les autres documents du même ouvrage :

Les liquides
Comment refroidir rapidement de l’eau chaude ?
L'escargot
Le vent
.
Poslednja izmena : 25/11/2008
Oruđa
© Ruka u testu 2017