Ruka u testu : Sadržaj > Aktivnosti > > > Klasifikacija živih bića > Klasifikacija životinja
Modul : Klasifikacija životinja  [Cycle]
14/07/2010
Datum publikovanja : 
 
Klasiranje je naučni princip pri kome se organizmi rasporedjuju u određene grupe isključivo na osnovu njihovih anatomskih odlika. Ovo je poslednji i ujedno najzahtevniji zadatak Modula, gde se od učenika zahteva da na osnovu znanja i iskustva stečenog na prethodnim časovima formiraju grupe životinja na osnovu njihove anatomije i zajedničkih osobina.
Rezime : 
 
Klasiranje podrazumeva formiranje grupa (skupova) životinja koji se međusobno uklapaju (hijerarhizacija karaktera).
Osnovne tačke programa : 
 
Učenici treba da na osnovu znanja i iskustva stečenog u toku Sekvenci 1 i 2 formiraju grupe životinja koje se međusobno uklapaju, isključivo na osnovu njihove anatomije i zajedničkih osobina.
Cilj : 
 
Jedan čas
Trajanje : 
 
 
Poslednja izmena : 14/07/2010




Materijal : 


Papir bele boje sa fotokopiranim crtežima istih životinja koje su korišćene pri razdvajanju i uređivanju (Sekvence 2 i 3). Jedan primer kolekcije životinja možete preuzeti u pdf formatu na ovoj strani (PDF: Slike_kolekcija)
Papir formata A3
Makaze
Lepak za papir
Flomasteri u boji
Tabla, kreda u boji


Izvođenje eksperimenta:


Podeliti učenike u grupe. Svaka grupa dobija fotokopirani papir u beloj boji sa crtežima različitih životinja. Zatim isecaju životinje i grupišu ih. Tek kada formiraju sve grupe, učenici lepe slike životinja na papir A3 formata, a zatim zaokružuju pojedine skupove koji imaju zajedničke osobine. 


Produbljivanje problematike:


Pored svakog skupa učenici treba da flomasterima u boji ispišu karaktere koji zajednički definišu pojedine skupove (obeležene brojevima od 1 do 9 na priloženoj ilustraciji). 





Na primer:

1. Skup: „Imaju glavu i oči“ – prodiskutovati da je ovo najveća grupa, odn. da većina životinja ima ove delove tela. 

2. Skup: „Skelet spolja“ – obratiti pažnju da životinje koje imaju spoljašnji slelet mogu imati i pipke i tri, četiri ili više pari nogu, mogu biti bez, ili sa jednim ili dva para krila...).

U okviru skupova 3. i 4. (insekti) na priloženoj ilustraciji mogu se napraviti i različite podgrupe, na primer: životinje sa dva para sličnih, mekanih krila prekrivenih ljuspicama (leptiri) i sa 1 parom mekih i jednim parom tvrdih krila (tvrdokrilci), samo sa jednim parom membranoznih krila (dvokrilci), itd.

5. Skup: „Skelet unutra“ – nacrtati flomasterom u boji skup oko svih životinja koje imaju ovaj karakter.
 
U okviru ovog skupa se mogu napraviti dve podgrupe:
 
6. „Imaju peraja“ – ribe.
 
7. „Imaju 4 uda“ – vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Obratiti pažnju da se ova podgrupa može dalje podeliti prema kriterijumima koji su prikazani u sledeća dva primera:

 8. „Imaju perje“ - ptice.

 9. „Imaju dlake“ - sisari. Konstatovati da životinje koje pripadaju ovom podskupu osim dlake, imaju i ušne školjke, kao i mlečne žlezde. 

Zapažanje:


Najbolje je primeniti princip od opšteg ka pojedinačnom. Na kraju, učenici zajedno sa nastavnikom preispituju način na koji su grupisali životinje. Nastavnik ispisuje imena svih životinja na tabli i obrazuje odgovarajuće skupove koje obeležava kredama u boji.
Poslednja izmena : 14/07/2010
Oruđa
© Ruka u testu 2017