Ruka u testu : Sadržaj > Aktivnosti > Materija i materijali > Promena stanja > Bajka o tri praseta
Modul : Bajka o tri praseta  [Cycle]
11/06/2008
Datum publikovanja : 
 
 
Poslednja izmena : 11/06/2008




Materijal : - kofa s peskom,
- kofa s vodom,
- daska za sečenje,
- daska na kojoj se meša, modelira, radi,
- grejno telo (za tiho kuvanje),
- prostor u kome se realizuje konstrukcija.


Iskustvo jednog nastavnika 



Naučna aktivnost u najmlađoj grupi predškolskog uzrasta na osnovu bajke Tri praseta.

 

Deca su tek pošla u obdanište. Međutim, to ne znači da ne znaju mnogo toga, a naročito u senzornom domenu. Želeli smo da se u to i uverimo koristeći bajku Tri praseta.



Uvodeći ih u sadržaj poznate bajke, otkrivajući imaginarne ličnosti nastojimo da olakšamo komunikaciju s decom i da ih inspirišemo. Cilj je, međutim, da se izađe iz priče, da se analizira i razume da su dva praseta pomalo glupa jer su omogućili proždrljivom i gladnom vuku da ih pojede. Zatim treba pretpostaviti da je treće prase inteligentije jer je sposobno da izabere materijal za gradnju kućice koja će ih zaštititi.
Multidisciplinarnost predškolske ustanove nam omogućuje da koristimo materijale poput slamki, štapića, kamena, otkrijemo konstruktivne elemente vrata, dimnjaka, krova, a zatim i da posmatramo fenomene disanja, vatre, sile mišića... Napravićemo inventar svih delova priče. Oni će nam biti potpora za izučavanje nauke.
Ideja je da se deci na samom početku da mogućnost za istraživanje okruženja. Pogodno je da se podsete na aktivnosti kod kuće, s dadiljom, u boravku... Dakle, lako je zamisliti materijal za ove aktivnosti.

Na početku se prikupe neka uobičajena kuhinjska pomagala (presa, levak), zatim najobičnije posuđe (činije za salatu, tanjiri, noževi, viljuške) i na kraju se malo pomalo kompletira s graduisanom posudom koja služi za merenje, presom za beli luk, mlinom za povrće, u zavisnosti od toga šta želimo da uradimo.

Prostor za jezičke aktivnosti je veoma važan. To je mesto gde se deca okupljaju. Tu je moguće namagnetisanu tablu postaviti prema visini dece, da bi mogla da prikupe crteže, fotografije i tekstove koje su napisali (obično tako što su deca diktirala odraslima šta da napišu). U ovom prostoru može biti i pano za izložbe. Eksperimentalna sveska, koja se koristi za razne vrste aktivnosti, daje se samo deci koja to žele. Programiranje naučnih aktivnosti s decom najmlađeg uzrasta bi moglo da izgleda ovako:

- Upoznavanje s materijalima poput zemlje, vode, drveta...
- Eksperimentisanje s presipanjem vode, mešavinama, merenjima, promenom stanja materije
- Otkrivanje predmeta, oruđa, konstrukcija i pravljenje
- Posmatranje efekata koje izaziva svetlost
- Posmatranje biljnog i životinjskog sveta
Razmena mišljenja postaje postepeno sve bogatija, pojavljuju se problemi.

Sada ćemo opisati način rada s decom. Reč je pre svega o upoznavanju dece s problemom i  izboru pedagoškog pristupa. Nastavnik anticipira i daje okvir časovima poštujući programe.
Nauke i na ovom uzrastu mogu biti iskorišćene da bi se realizovali projekti i dobile nove ideje!
Albumi i priče su izuzetno sredstvo za uvođenje dece od tri godine u proces otkrivanja sveta. 

Aktivnosti u odeljenju :

Uzmimo da se teme iz nauke obrađuju dva puta po jedan čas nedeljno. Predlaže se pet do šest radionica. Sva deca dobijaju neki od uređaja s obavezom da ga čuvaju i vrate nastavniku na kraju časa.
Prvo se deci čita bajka o tri praseta. Počinjemo da se prisećamo njihovih problema. Deca se identifikuju s nekim od tri praseta. Oni se igraju i istovremeno pitaju. Od materijala koji im je na raspolaganju i onog koji su sama donela (slamke, drveni štapići...) deca nastoje da naprave kućicu opisanu u priči. Ubrzo postajemo svesni dokle se može ići s ovakvim načinom konstrukcije i odlučujemo da pravimo maketu kućice. Deca posmatraju zidove od cigle koji su malterisani. Za svoju  maketu umesto cigle koriste parčad voća, a za lepljenje im je potreban neki lepak koji se ne razliva. Ali kako to da realizuju?
Deca istovremeno zapažaju dim koji izlazi iz kuća sagrađenih od cigala i dobijaju inspiraciju za novu aktivnost.

Pedagoški pristup je definisan u zavisnosti od toga u koje doba godine se ova tema obrađuje. Predviđene su dve jesenje radionice koje vodi nastavnik. Na početku časa se po grupama predstavljaju planirane aktivnosti. Ovde ima dosta diskusije posle koje nastavnik predlaže da se pređe na realizaciju eksperimenta. Očekuje se da će se prvo javiti pričalice. Kasnijim uključivanjem onih koji pričaju kad treba, kao i onih koji su ćutljivi, formiraćemo neku vrstu tehničkog rečnika nastalog korišćenjem novih reči pri rešavanju postavljenog problema. Uobičajeni rečnik učenika se obogaćuje. Priča ima svoju strukturu. Jezičko izražavanje je olakšano i nalazimo se na početku formiranja osnovnih naučnih koncepata, poput osobina materije, na primer.

Opisuje se neki problem. Rečenice ili verbalni iskazi su brižljivo formirani. Leksika se obogaćuje i postaje profinjenija. Tekstovi postaju duži i koherentniji. Opisuju se aktivnosti, ali i opažanja.
Protokoli su opisani pa grupe učenika koje ga nisu napravile mogu da verifikuju ono što su eksperimentalno dobile druge grupe.

Čašom zahvatam vodu i sipam je u šerpu. Isto činim sa peskom, a zatim to mešam.
U mašinu za mlevenje stavljam kuvano povrće. Okrećem ručicu i dobijam pire od povrća.
Mešam lepak i pesak i dobijam malter.
Kada lepim dve kutije jednu za drugu radim slično kao kod konstrukcije zida od cigala.
A ako pokušamo da pomešamo suvi lepak i vodu, dobićemo lepak koji se ne razliva.

U radionicama se deca igraju.
Uloga priče je bila da pokrene aktivnosti dece. Ona istražuju sa zadovoljstvom, igrajući se, imitirajući, uz niz otkrića i zapažanja.
Vreme aktivnosti je promenljivo i neko dete je duže, a neko kraće vreme aktivno.
Neka deca su prvo posmatrači, a zatim i akteri.
Princip rada je da se deci prepusti maksimalna autonomija.
Grupisanje na kraju časa omogućuje deci da naprave neku vrstu bilansa radionice, uzimajući reč, izlažući u grupi, slušajući druge, poštujući vreme koje im je dato za izlaganje. Ona, takođe, iskazuju radoznalost, svoje ideje i postavljaju pitanja, beleže na neki način ostvarene aktivnosti, otkrivajući svoje napredovanje, ali i nedostatke.
Nastavnik kasnije formira manje grupe prema nivou jezičkih sposobnosti da bi im omogućio da diktiraju tekstove starijima i ohrabrio ih u nastojanju da naprave neku šemu, postave legendu ispod slike. I tako bi se možda došlo do makete neke kućice.


Poslednja izmena : 11/06/2008
Oruđa
© Ruka u testu 2017