Ruka u testu : Sadržaj > Aktivnosti > > > Koliko je sati u Parizu, Pekingu, ili Sidneju ? Izučavanje vremenskih zona
Modul : Koliko je sati u Parizu, Pekingu, ili Sidneju ? Izučavanje vremenskih zona  [Cycle]
30/09/2002
Datum publikovanja : 
 

-nebo i zemlja : rotacija Zemlje i njene posledice

Osnovne tačke programa : 
 
•  Ciljevi : na osnovu elementarne materijalne modelizacije Zemlja – Sunce ispitivati različite hipoteze postavljene sa ciljem da objasne smenu dana i noći i doći do zaključka da nijedno drugo zapažanje nije došlo u suprotnost sa ovim objašnjenjem.
•  Znati da se Zemlja za 24 časa okrene oko svoje ose.
•  Sposobnost nalaženja smera rotacije Zemlje oko svoje ose posmatranjem kretanja Sunca.
•  Korišćenjem makete ili šeme približno proceniti vreme na nekom mestu i razumeti princip vremenskih zona.
Cilj : 
 
Neophodno je desetak časova.
Trajanje : 
 
 
Poslednja izmena : 05/09/2009




Materijal : 

Za svaku grupu učenika :
-karta vrenmenskih zona
-džepna lampa koja će predstavljati Sunce
-mala kugla (na primer od stiropora) probušena duž odgovarajuće ose, i ona predstavlja Zemlju. Dimenzije kulge treba da budu prilagođene širini svetlosnog snopa izvora tako da je uvek u njenom opsegu.

Za sinteze :
-bela kugla koja predstavlja Zemlju, ali znatno veća od onih koje imaju deca;
-sijalica od 100 W koja predstavlja Sunce
-nekoliko globusa


Ova sekvenca je odeljak iz knjige "Predavanje nauka u školi" koja je prevedena sa francuskog jezika, izdavač Zavod za udžbenike.



Uvod

Ova sekvenca omogućuje, pre svega, izučavanje rotacije Zemlje oko svoje ose i, na pojednostavljen način, neke od posledica tog kretanja : smena dana i vremenske zone. Gradovi Peking i Sidnej su uzeti kao primer, ne samo zato što ih je proslavila organizacija Olimpijskih igara, nego I zato što njihov geografski položaj ima pedagoških prednosti koje će se kasnije pokazati :
Sidnej je na južnoj Zemljinoj plulopti a njegov meridijan je, približno, na suprotnoj strani od onog na kome je Pariz, tako da je moguće reći da « kada je u Parizu dan, u Sidneju je noć »;
Meridijani Pariza i Pekinga zaklapaju približno prav ugao, pa zato, na primer, možemo da kažemo da « kada je u Parizu podne, u Pekingu je noć ». Saznanja koja će učenici steći neće biti suviše produbljena.

Sekcenca

Opis

0. Posmatranje putanje Sunca tokom dana.

posmatranje

1. Kako znati koliko je sati u nekoj dalekoj zemlji ?

1. Usmena razmena zasnovana na preciznim  i posrednim činjenicama: kako je ot moguće ? Noć je u Parizu a podne u nekoj drugoj zemlji ? Razmenu mišljenja vodi nastavnik.

2. Svaki učenik bi trebalo da, samostalno, odgovori na nekoliko pitanje u vezi sa kartom vremenskih zona.

3. Ogovori se sučeljavaju u okviru malih grupa.

4. Nastavnik zajedno sa učenicima ponavllja način na koji je uptrebljena karta i traži od njih da prikupe svoje odgovore u vezi vremenske razlike.

2. Zašto je u Sidneju noć kada je u Parizu podne ?

1. Nastavnik postavlja pitanje celom odeljenju : pokušajte da objasnite zašto, kada je u Parizu podne, u Sidneju je noć ?

2. Učenici u okviru malih grupa prave plakat na kome formulišu svoja objašnjenja « koja idu u dobrom smeru ».

3. Učenici zajednički izlažu objašnjenja koja su formulisali.

3. Objasniti pojmove (polovi, ekvator, hemisfere, meridijan, itd…)

Učenici pretražuju literature da bi precizno definisali pojmove sa kojima se sreću.

Radeći u malim grupama, učenici formiraju mali rečnik pojmova čije definicije proverava nastavnik. Svaki učenik, pojedinačno, razmatra pojmove koje je koristio na prethodnim časovima i zamenjuje ih, ako je potrebno, tačnim definicijama.

4. Koliko je sati u Sidneju kada je u Parizu podne ?

Učenici, na kugli od stiropora, označavaju polove, crtajuekvator i meridijan. Pošto označe gde bi trebalo da se nalaze Pariz i Sidnej, pristupaju realizaciji njihove prve sumulacije (prvo u malim grupama a zatim i zajednički).

5. et 6. Kako objasniti smenu dana i noći ?

Deca, manipulišući sa kuglom od stiropora i izvorom svetlosti, pokušavaju da reprodukuju smenu dana i noći, i postave različite hipoteze (zajednički, u malim kručpama, zatim opet zajednički).

Deca nauče da koriste maketu kao oruđe koje im pomaže da argumentovano razmišljaju. Postaju svesni da im ona ne može da omogući sučeljavanje postavljenih hipoteza (zajednički, u malim kručpama, zatim opet zajednički).

7. Koliko je sati u Pekingu kada je u Parizu podne ?

Na ovom stadijumu nije još uvek moguće dati odgovor na pitanje. Sve što mogu da kažu je da je Peking na granici između dana i noći. Da bi znali da li je početak ili kraj dana potrebno je da poznaju smer rotacije Zemlje oko svoje ose. Cilj ovog časa je podsticaj na postavljanje niza pitanja u vezi sa ovom problematikom (zajednički, u malim grupama, zatim opet zajednički).

8. U kom smeru rotira Zemlja oko svoje ose ? Pariz ?

Učenici treba da odrede smer rotacije Zmelje oko svoje ose na osnovu poznavanja kretanja Sunca.

(zajednički, u malim grupama, zatim opet zajednički)

9. Povratk na pitanje postavljeno na času  7 :
koliko je sati u Pekingu ?

Sada učenici raspolažu svim elementima neophodnim za razumevanje principa vremenskih zona. Vračaju se ponovo na pitanje koje je ostalo nerešeno na času 7. Zatim razmatraju druge primere (zajednički, pojedinačno, zajednički, u malim grupama, zatim opet zajednički).

10. Kako sačuvati ono što su i razumeli ?

Predlaže se više aktivnosti. Zamišlja se ravan, u kojoj je postavljen sistem Zemlja-Sunce onako kako se vide sa Severnog pola, i to u različitim periodima dana (podne, ponoć, jutro, poslepodne, predveče, kraj noći)



Preuzmite modul u formatu PDF
 : Koliko je sati u Parizu, Pekingu, ili Sidneju ? Izučavanje vremenskih zona


Poslednja izmena : 05/09/2009
Oruđa
© Ruka u testu 2017