Ruka u testu : Sadržaj > Dokumentacija > Pedagoška > Sveska za eksperimente > 3. Laboratorijska sveska
Pedagoška dokumentacija : Sveska za eksperimente
3. Laboratorijska sveska
01/11/2000
Datum publikovanja : 
 
 

Danas se, kao jedna od posledica razvoja informatike, vrlo retko čuvaju dnevnici naučnih istraživanja i dokumentacija o priremi predstavljanja dobijenih rezultata. Razmena mišljenja istraživača se ralizuje elektronskom poštom. Usled toga je vrlo teško rekonstruisati realan tok rada istraživača sa svim njegovim nasumičnim lutanjima, pitanjima i neodlučnostima. Ostala je još samo laboratorijska sveska kao  jedini autentični dokument.Ona je lična, jedinstvena po načinu vođenja i sadržaju, i omogućuje praćenje toka nekog naučnog rada. 

1. Louis Pasteur 

http://gallica.bnf.fr/anthologie/notices/00303.htm

2. Léonard de Vinci 

http://artdevinci.free.fr/leonard/dessins/sciences.htm

3. Linus Pauling 

http://osulibrary.oregonstate.edu/specialcollections/rnb/02/02-010.html

4. Albert Einstein 

http://www.alberteinstein.info/db/ViewImage.do?DocumentID=35678&Page=1

5. Fonte Torchet


Izvod iz izveštaja  IUFM (odgovara našim Učiteljskim fakultetima) Versailles (Fonte-Torchet)

IV Četiri naučnika i njihove laboratorijske sveske

IV-1 Razgovor sa četiri naučnika

5-ti princip metoda (pristupa)  Ruka u testu ( La main à la pâte) precizira da « deca svojim rečima vode eksperimentalnu svesku  ». Pošto se ova sveska vrlo često upoređuje sa laboratorijskom sveskom naučnika, mi smo pokušlai da razgovaramo sa nekoliko istraživača o njihovom iskustvu u vezi aktivnosti koje prethode publikovanju naučnog rada.
Realizovali smo, tokom 2000 godine, oko  45 minuta razgovora koje navodimo u aneksu VI. Sreli smo  :
1) mladog docenta fizike (J.), koji je u istraživačkom timu bio zadužen za eksperimentalnu montažu ;
2) istraživača (A.) u oblasti genetike koji je radio eksperimente « à la paillasse » ;
3) docenta fizike (O.) koji je radio na elektronskom mikroskpu koji su koristili istraživači iz raznih oblasti nauke ;
4) inženjera u (M. -F.), u fizici koji je radio bilo na svom eksperimentalnom  « uređaju » , bilo na aparatima koji su koristili razni istraživači. Aparati su bili u specijalnoj prostoriji u kjoj je pritisak bio neznatno povišen da bi se izbegao ulazak prašine.
Eksperimenti koji su vodili ovi istraživači su trajali uglavno jedan dan, a vrlo retko više dna.
U početku su postavljena sledeća pitanja : « Da li vodite eksperimentalnu svesku ? Ako je odogovor bio da, šta u nju beležite ? Kako je koritite ? »

IV-2 Sveske i kompjuter

Numerički rezultati se uglavnom beleže u fajlovima na kompjuteru. Ipak većina istraživača sa kojma smo razgovarali koriste sveske ili klasere u kojima čuvaju informacije koje sakupljaju. (J.) koristi istraživačku svesku, svesku za eksperimente i svesku u kojoj beleži svoja razmišljanja. (A.) koristi notez i klaser. (O.) koristi zajedničku svesku za eksperimente i lične beleške. (M. –F.) korisit dnevnik i klaser.
Izrazi koje su ovi naučnici upotrebili da bi okarakterisali njihove sveske ukazuju za šta ih upotrebljavaju. « Na prvoj strani sveske je sadržaj: tj. kratak prikaz onoga što se desilo tokom rada» (J.) ih naziva je : «Eksperimentalni rad, zbirka dokaza » (A.), « Sveska uzgredni beležaka, gluposti » (M.-F.), «  Dnevnik istraživača » (intervju sa fizičarem P1 je dat u odeljku  V).

IV-3 Napredovanje u pisanju

Četiri istraživača su navela isti redosled pri pisanju različitih tekstova.
- U početku eksperimenta beleže datum, ime korisnika (ako je uređaj zajednički ili je primljen istraživač sa strane), tip uzorka, cilj eksperimenta, uslove funkcionisanja ili  upotrebljeni protokol, promenljivi parametar(i), ime fajla ako se radi na kompjuteru i rezultati ako su odmah dostupni.
- Svaka anomalija i nepredviđeni događja moraju biti zabeleženi, da bi se moglo ostvariti proveravanje i popravljanje.
- Prethodni indikatori se nalaze u dokumentima koje vodi svaki istraživač pojedinačno, izuzev u slučaju kada se koristi zajednički instrument, kada svaki istraživač imasvoj deo u zajedničkoj svesci.
- zatim dolazi faza prikaza informacija: podataka, fotografija, krivih i grafika, tabela urađenih na kompjuteru. Ovo podaci su osnova za diksusiju u okviru tima istraživača i mogu biti upotrebljeni u budućoj publikaciji. Dokumenti su dostupni javnosti. Evolucij teksta, od beležaka do onog koji se printa iz kompjutera je vidljiv ana kopijama stranica sveske koja je prikazana u dodatku VI a koji su dobijeni od istraživča sa kojim asmo razgovarali. Tako možemo zapaziti  (na strancama navedenim u dodatku  VI) :
- sadržaj (p. 3) ;
- zapažanja u rukopisu beleženom tokom eksperimenta (Vrlo ružan, p. 12 ; program na kompjuteru je pao više puta…, p. 17) ili sutradan  (Glupost, p.5) ;
- pripremljene (p. 6) ili popunjene tabele (p.11, p. 23-24) i konačno uređen tekst (p. 8, p. 27) ;
- eksperimentalni rezultati u formi klišea postavljeni u eksperimentalnoj svesci (p. 14, p. 25) ;
- konačno, ostvarenje sinteze ručnim putem  (p. 13) ili n akompjuteru (p 8 et p. 27).
Zapažamo da se u stranicama dodatka ne nalazi šema aparata. One su verovatno urađene i prethodno publikovane.

IV-4 Formiranje laboratorijske sveske

Nijedan od istraživača sa kojim smo razgovarali nije eksplicitno naglašavao da vodi laboratorijsku svesku izuzev kada je bio u pitanju rad na instrumentu koji je bio namenjen za zajedničku uptrebu. « To je potpuno razumljivo od samog početka » ili to je stvar navike : « U hemiji se beleže sva zapažanja» (M. -F.), ili neophodnosti : « Bio sam zbunjen kada sam pokušao da koristim svesku drugačiju od moje » (A.), « nastojim da u 2 reda napišem cilj eksperimenta » (J.).
Pri prijemu mladih stažista ovi  istraživači im ponekada sugerišu: navedite cilj eksperimenta, strategiju, zaključak i uokvirite rezultate (A.), fiksirajte cilj, napravite tabele, uradite sintezu (M. -F.).
IV-5 Naučite da treba (skoro) sve zabeležiti

- «Ako eksperiment nije uspeo, ja ipak čuvam beleške u mom bloku. Ne beležim sve (...) ali ponekad zaboravimo neke stvari koje se kasnije pokazuju kao veoma značajne (A.). »
- «U Japanu nisma sve beležio, ograničio sam se na atmosferske uslove, ali ponekad zažalimo što nismo beležili detaljnije(O.). »
- «Beležim sve, a ponekad i nepotrebne stvari (M. -F.). »
- «Treba sve beležiti, čak i ono što ponekad izgleda bezazleno jer i to kasnije može biti od velike važnosti (fizičar  P1 odeljak  V). »

Sadržaj pedagoške dokumentacije

 

Poslednja izmena : 17/01/2009
Oruđa
© Ruka u testu 2017