Ruka u testu : Sadržaj > Greenwave
Greenwave

UKLJUČI SE U GREENWAVE

GREENWAVE – Znakovi proleća



Šta je proleće?


Prvo viđenje laste Ili jagorčevine u cvetu na proleće je značajan događaj. Cilj Greenwave projekta je da prati početak proleća dok ono pristiže i postaje prisutno širom Srbije. Međutim, pri naučnom merenju, pojedinačna opservacija nema veliki značaj, odnosno uvek treba obaviti niz merenja u dužem periodu.
 
Ali, šta je zapravo proleće? Otkrićemo šta se dešava tokom smene godišnjih doba i zašto se ova smena uopšte dešava.

Da li ste znali: Zbog nagiba u Zemljinoj osi, dok je proleće na severnoj hemisferi, biće jesen na južnoj.

Pre nego što naučimo više o tome šta se dešava tokom proleća, možda ćete se zapitati zašto uopšte postoji smena godišnjih doba. Godišnja doba postoje zbog činjenice da osa oko koje se Zemlja okreće nije potpuno prava. To znači da kako godina prolazi, Severni pol je pomeren bliže Suncu u prvoj  polovini godine, a udaljen od Sunca u drugoj polovini godine.

Tokom tih meseci kada je Sverni pol pomeren prema Suncu, dani na severnoj hemisferi postaju duži i zemlja prima više sunčevih zraka. Sunce takođe obasjava direktnije Zemlju i pruža joj povećanu količinu energije. Rezultat toga je da se prosečne temperature povećavaju tokom ovog perioda, dajući nam  proleće i leto. Kada Zemlja postane nagnuta tako da je udaljenija od Sunca, dani počinju da se skraćuju  i hlade i dolaze jesen i zima. Možete li da pogodite šta se dešava na južnoj hemisferi u ovo vreme? Tako je, godišnja doba su obrnuta i proleće će počinjati na južnoj hemisferi kad jesen počinje na severnoj.

Na severnoj hemisferi, proleće počinje na prolećnu ravnodnevnicu (20. ili 21. marta) i završava se 21. juna. Ravnodnevnica je dan u kome je dužina dana i noći jednaka na celoj planeti. Letnji solsticij (21. jun) je dan kada Sunce dostigne njegovu najseverniju tačku i prema tome, ovo je dan u godini kada je Sunce najduže na nebu na severnoj hemisferi planete.

Dakle, proleće počinje zvanično između sredine marta i sredine juna, međutim, kao što znamo,  znaci da počinje proleće mogu se uočiti i pre sredine marta.

Prema tome, šta se dešava tokom proleća? Kao što smo rekli, tokom proleća zemlja prima povećanu količinu energije sunčevog zračenja. To dovodi do povećanja u temperaturi vazduha, vode i zemljišta, što zauzvrat izaziva početak ponovnog rasta biljaka nakon zimskog mirovanja. Istovremeno, lagani rast temperature i povećanje dostupne hrane navodi životinje koje se hrane biljkama da počnu da se pojavljuju, praćeni ubrzo potom njihovim predatorima. Životinje kao što su jež, žaba ili bubamara će izaći iz njihove zimske hibernacije spremne da se pare i da počnu da grade nove zalihe energije, pošto su ih iscrpele tokom zime.

Lasta i druge životinje koje se sele će takođe početi da se pojavljuju na našim prostorima, privučene velikim količinama insekata kojima mogu da se hrane, umernim temperaturama i dugačkim danima koji im omogućavaju da sakupljaju hranu i hrane svoje mlade.



Klimatske promene



U poslednje vreme slušamo puno o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju -  ali da li znate šta se zaista dešava?

Zemlja se zagreva dugotalasnim crvenim zracima koje dopiru do naše atmosfere od Sunca. Ovi zraci se odbijaju sa površine zemlje i reflektuju nazad u svemir kroz atmosferu. Ako bi sva toplota izašla natrag bilo bi zaista veoma hladno ovde na Zemlji. Međutim ugljen dioksid u atmosferi ima mogućnost da zadrži dovoljnu količinu toplote da bi život na Zemlji učinio mogućim. Koliko je zagrejana Zemlja zavisi od toga koliko je ugljen dioksida u atmosferi koji zadržava toplotu. Ugljen dioksid uzimaju biljke dok rastu. Njihovi zeleni listovi, u prisustvu Sunčevih zraka su u mogućnosti da koriste molekul ugljen dioksida iz vazduha (biljka uzima ugljenični deo i oslobađa kiseonik u atmosferu). Sve biljke su sačinjene od ugljenika – drveće, na primer, prima puno ugljenika iz atmosfere dok raste i zadržava ga u svom stablu i granama.

Kako se ugljenik vraća u atmosferu?

Kada drveće i biljke uginu i istrule, ugljenik iz njihovih stabala i grana se oslobađa natrag u atmosferu. Oni ga uzimaju dok rastu i oslobađaju kad uginu i istrule – to je ciklus kruženja ugljenika.

Međutim, ne istrule sve biljke kada uginu. Ako uslovi nisu pogodni za raspad, recimo zbog nedostatka kiseonika, ili je okolina previše kisela, onda će mrtve biljke ostati na istom mestu. Mi to možemo videti u u našim močvarama i tresetištima. Treset nastaje od biljaka koje su živele pre dve ili tri hiljade godina, ali nisu mogle da istrule kada su uginule zato što uslovi nisu bili povoljni. Treset se takođe naziva i fosilno gorivo. Na sličan način ugalj, nafta i prirodni gas nastaju od živih bića koja su živela pre mnogo miliona godina – u eri Karbona – ali nisu istrulila zato što uslovi nisu bili odgovarajući. Sav ugljenik koje su biljke primile iz atmosfere kada su rasle je još uvek uskladišten u ovim rezervama.

Kada  deblo ili neko drugo od ovih goriva sagoreva, ugljenik koji ono sadrži se vraća u atmosferu procesom sagorevanja. Od industrijske revolucije, čovek je sagoreo ogromne količine uglja, nafte i gasa i količina ugljen dioksida u atmosferi se povećala. Porast ugljen dioksida u atmosferi je 40% u poslednjih dvesta godina. Prema tome, ugljen dioksid zadržava više toplote– poznat kao gas staklene bašte -  zato što se ponaša kao staklo u staklenoj bašti koje zadržava toplotu. Svet se zagreva – što se naziva globalno zagrevanje – i to izaziva klimatske promene. Deset najtoplijih godina koje su zabeležene na Zemlji su bile od 1995. do 2005., koja je bila najtoplija godina do sada. Polarni ledeni vrhovi i lednici se tope brže zbog ovog povećanja temperature.

Na planeti ima dve trećine okeana i jedna trećina kopna, tako da se naša planeta ne zagreva podjednako. Struje vetrova su promenjene, a to utiče na kišne i sušne periode. To utiče i na okeanske struje takođe. Tople okeanske struje (na primer  Golfska struja) dolaze do obala Evrope iz toplih voda južnog Atlantika, dok hladnije struje teku nizvodno od obale Arktičkog okeana (na primer Humboltove struje). Ako klimatske promene izazovu zaustavljanje ovih struja ili promenu njihovog pravca, cela Evropa bi mogla postati mnogo hladnija.



Folklor vremenskih prilika



Mnogo pre napretka nauke i razvoja sofisticiranih načina za merenje vremena, ljudi su pokušavali da predvide vremenske prilike. Bilo je neohodno da znaju šta ih čeka, da bi mogli da čuvaju životinje i uzgajaju hranu, kao i da pokušaju da predvide izuzetno hladne zime ili suve sezone.
 
Generacijama, razni prirodni pokazatelji samih vremenskih prilika, stanje u atmosferi ili ponašanje životinja su bili prepoznavani od strane ljudi širom sveta, za koje su verovali da predviđaju vreme. Na primer ako goveda legnu i odbijaju da idu u brda da pasu, to je bio znak da dolazi olujno vreme. Slično, ako mačka legne sa leđima okrenutim vatri, može se očekivati hladnoća.
 
A stih u jednoj pesmici za decu kaže: „ Roj pčela u maju je vredan plasta sena“ i poručuje da ako ima puno pčela u kasno proleće, biće dobri usevi za vreme leta.

U Sjedinjenim Američkim Državama crne i narandžaste dlačice na gusenici su dugo korišćene za predviđanje ozbiljnosti dolazeće zime. Mislilo se da što su šire crne pruge na leđima gusenice, to će biti oštrija zima.

Dok mnoge tradicionalne fraze i poslovice povezane sa predviđanjem vremena, nisu podržane naučnim ispitivanjima, neke od njih mogu biti korisne za predviđanje onoga što će se desiti u vezi sa promenom vremena. Neki primeri su:

„Kada se formira krug oko meseca, uskoro će početi da pada kiša.“
Ponekad se ovakav krug pojavi oko Sunca ili Meseca. Ovaj krug ili halo je vidljiv kada svetlost Sunca ili Meseca prolazi kroz ledene kristale koje formiraju veoma visoki oblaci cirusi i cirostratusi na nebu. Ovi oblaci sami po sebi ne nose kišu,  ali mogu doći pre sniženja vazdušnog pritiska koje može doneti kišu sa sobom. Ova izreka se može naći i u sledećoj formi: „ Kada postoje halo krugovi oko meseca ili sunca, kiša dolazi trkom.“

„Kada se dim spušta, lepo vreme se završava.“
Ako se dim iz dimnjaka ne diže u nebo, nego umesto toga povija unazad, prema dole i prema zemlji, to može biti pokazatelj da ne postoji dooljno vlage u vazduhu i da sledi  pogoršanje vremena.

„Crveno nebo noću, pastiri zadovoljni. Crveno nebo ujutru, pastiri su zabrinuti.“
Ovo je jedna od najčešćih izreka o vremenu i može se često pokazati tačnom iz sledećih tazloga. Prvo, naše vremenske prilike uglavnom dolaze iz pravca zapada. Drugo, boja neba je uslovljena svetlošću Sunca koje se prelama u različite boje dok prolazi kroz prašinu i čestice vodene pare koje se nalaze visoko u atmosferi. Kada vidimo crveno nebo predveče, to znači da Sunčevi zraci prolaze kroz mnoštvo čestica prašine. To obično predviđa dobro, stabilno vreme sa visokim vazdušnim pritiskom koje dolazi sa zapada. Sa druge strane, ako je nebo crveno ujutru dok Sunčevi zraci izlaze na istoku, to može značiti da je lepo vreme upravo otišlo na istok, što će biti praćeno manje stabilnim vremenskim prilikama toga dana.

 



MERENJE TEMPERATURE, KOLIČINE PADAVINA I VETRA

 

Zadatak sa temperaturom



Jedno merenje temperature nam ne govori mnogo. Grafik merenja sa istog mesta u toku određenog perioda vremena, međutim, može nam reći mnogo. Veoma je važno da sva temperaturna merenja budu vršena na isti način da bi mogla ravnopravno da se porede.


Kako meriti temperaturu:


* Važno je da budete sigurni da su merenja vršena  na istom mestu i u isto vreme svaki dan.

* Mesto treba da bude u senci (tako da Sunce ne zagreva termometar direktno), a lokacija takva da vetar može slobodno da duva (ne ispod trema ili delimično prekriveno, na primer).

* Vreme treba da bude u podne svaki dan (kao i poređenje temperature na istom mestu iz dana u dan  i ovo pomaže da se uporede istovremena merenja vršena na različitim mestima, ili da se uporede školska merenja sa zvaničnim meteorološkim merenjima).

* Takođe je važno da na merenja ne utičemo slučajno, na primer, držeći termometar u toplim rukama. Termometru će takođe trebati neko vreme– otprilike 5 minuta – da se pravilno prilagodi na stvarnu spoljašnju temperaturu. Tada očitajte vrednost sa termometra i zapišite temperaturu u stepenima Celzijusa. 


Druge stvari na koje treda obratiti pažnju


* Koji je opseg temperatura u vašojj školi – razlika između najviše i najniže temperature?

* Koja je bila najveća razlika u temperaturi  iz dana u dan?

* Izračunajte prosečnu temperaturu za svaku nedelju/mesec. Koliko se ona menja tokom proleća?


Ako zabeležite druge detalje u vezi vremena mogli biste da odgovorite na sledeća pitanja


* Da li su najsunčaniji dani uvek bili najtopliji?

* Da li su dani sa većom vlažnošću bili hladniji nego suvi?

* Da li je bilo neke povezanosti između temperature i pravca/jačine vetra?

 

Zadatak sa brzinom vetra



Anemometar je uređaj koji meri koliko brzo duva vetar. Kao takav, on je jedan od najvažnijih instrumenata koji se mogu naći u meteorološkoj stanici. Uređaj koji ćete vi napraviti je model pravog anemometra koji će vam pružiti približnu vrednost brzine vetra. Dalje u tekstu su instrukcije kako da ga napravite.


Kako da merite brzinu vetra – matrijali


Da bi ovaj eksperiment bio od naučne vrednosti morate koristiti sledeću opremu:

* Makaze
* 4 male papirne ili plastične čaše
* Olovka u boji
* Dve trake krutog kartona
* Lenjir
* Heftalica
* Velika pribadača
* Zaoštrena olovka sa gumicom na vrhu
* Glina ili plastelin
* Čvrsta površina – karton ili cigla
* Sat sa malom kazaljkom

 

Uputstvo


1. Isecite izvrnute krajeve čaše da bi bile lakše.
2. Obojite iznutra jednu čašu olovkom u boji.
3. Ukrstite trake kartona tako da su u obliku znaka plus (+).  Priheftajte ih.
4. Uzmite lenjir i olovku i povucite linije od mesta na kome se spajaju kartonske trake do suprotne strane. Tačno na liniji gde se ove dve linije ukrste će biti centar krsta.
5. Priheftajte čaše na krajeve kartonskih traka; vodite računa da sve čaše budu okrenute u istom smeru.
6. Progurajte pribadaču kroz centar kartonskih traka (gde se linije ukrštaju) i pričvrstite kartonski krst sa čašama na njemu za gumicu na olovci. Dunite u čaše da biste proverili da li se karton okreće nesmetano na pribadači.
7. Postavite plastelin na čvrstu površinu. Zabodite zaoštreni deo olovke u plastelin tako da ona stoji uspravno.




Merenje vetra


Anometar vam ne može reći brzinu vetra u metrima po sekundi, ali vam može dati ideju koliko brzo vetar duva.

Svakoga petka u 11:30 prepodne, počev od 19. februara, iznesite vaš „anemo“ napolje i pomoću sata merite koliko obojena čaša obiđe krugova u jednom minutu. Tako merite brzinu vetra u okretima po minutu. Meteorološki anemometri prevode okrete po minutu u metre u sekundi (ili kilometre na čas).

Beležite brzinu vetra koje ste merili nedeljno. U koliko ste u mogućnosti, rezultate možete postaviti na sajt vaše škole.



Zadatak sa kišomerom



Merenje količine kišnih padavina je jedan od najvažnijih poslova u meteorologiji (nauci o vremenu). Svakog dana, desetine hiljada meteorologa širom sveta idu do svojih kišomera da isprazne svoje posude za sakupljanje kiše u graduisani cilindrični sud, da bi izmerili koliko je kiše palo – kao što ćete i vi uraditi u našem Greenwave eksperimentu. Uputstvo kako da napravite vaš kišomer i da izvršite merenja je dato u daljem tekstu.


Kako da merite kišne padavine


Pogledajte video klip na sajtu http://www.greenwave.ie/index.php?p=howto&q=rain_task da biste otkrili kako vi možete da napravite vaš kišomer, a onda da počnete da prikupljate rezultete merenja.  (Klip: Gerald Fleming iz Met Eireann meteorološke stanice pokazuje učenicima St. Agnes National škole iz Krumlina kako da naprave jednostavan kišomer od svakodnevnih materijala). 


Matrijal


Da bi ovaj eksperiment bio od naučne vrednosti morate koristiti sledeću opremu:

* Praznu flašu od 2 litre (od koje ćete napraviti levak)
* Plastični špric od 10ml (koji možete nabaviti  u obližnjoj apoteci) ili graduisani cilindrični sud od 100ml
* Lenjir
* Klupko konca
* Posudu za skupljanje kiše (na primer čista tegla od džema)



Uputstvo


* Izmerite 34 cm konca uz pomoć lenjira
* Obavijte 34 cm konca oko flaše od 2 litra, odsecite vrh flaše na ovom mestu. Taj deo će biti levak.
* Stavite levak u posudu za sakupljanje i postavite ih napolje na mesto gde se neće prevrnuti, ali i gde neće biti natkriveni. U idealnom slučaju bi trebalo da budu udaljeni  više od 5 metara od najbliže zgrade, drveta ili bilo kakve druge strukture. Postarajte se da ih stavite na mesto gde ih mačke, kučići ili deca ne mogu slučajno prevrnuti. Ako želite, stavite posudu u plastičnu kofu i zatrpajte pesak/blato oko nje.
* Oko 9:30 svakog jutra, uz pomoć plastičnog šprica ili graduisanog cilindričnog suda merite količinu kiše koja je sakupljena u posudi. Kada završite sa merenjem, možete prosuti vodu, tako da je posuda prazna i spremna da sakuplja kišu u naredna 24 sata.
* Radi lakšeg upoređivanja, moraćete da prebacite ove vrednosti u milimetre deleći dobijenu vrednost sa 9,2. Zaokružite razultate na dve decimale. Unesite vaše dnevne rezultate u tabelu da biste pratili kako se padavine menjaju iz dana u dan i na kraju svake nedelje izračunajte i dopišite konačnu količinu kiše za tu nedelju i onda unesite vaše rezultate preko My Greenwave menija.



Kliknite za prezentaciju vezanu za ovaj projekat:  Greenwave_Uputstvo_za_logovanje.ppt






                   

 

Poslednja izmena : 10/01/2011
Oruđa
© Ruka u testu 2017